* Nezavisni Aktivisti web page, * FORUM Nezavisnih Aktivista
SAOPŠTENJE ZA JAVNOST
Poštovani urednici, novinari i saradnici
Posle niza napisa u novinama i pojavljivanja u elektronskim medijima zaposlenih u Beogradskom zoo vrtu a povodom nedavnih događaja u istom - od napada na kengure, rođenja belih lavova pa sve do najnovijih u kojoj je Beo zoo vrt ostao bez stalnog grejanja dužni smo da se i mi oglasimo kao neko ko godinama prati situaciju u istom i ukazuje na mnogobrojne nepravilnosti u radu i zloupotrebe.
Ovog puta zadržaćemo se na onima koje su za našu javnost možda najupečatljivije.
Pojava belih lavova, koji je Beo zoo vrt dobio kao poklon od "jednog prijatelja iz Južnoafričke Republike" do kraja nije razjašnjena. Ostalo nam je nejasno pod kojim uslovima i od koga su tačno ti lavovi došli uzimajući u obzir Međunarodne i domaće zakone koji štite retke i istim zakonom zaštićene životinjske vrste, kao i dokumumentacija koja bi trebalo da prati iste. Ko je dao dozvole i kako su ti lavovi prošli carinu kada se zna da je kako uvoz tako i izvoz životinja podložan strogim kontrolama baš zbog mogućih zloupotreba?
Ovo se odnosi i na druge životinje koje se takođe nalaze na Međunarodnim i domaćim listama retkih ili ugroženih, zakonom zaštićenih životinja a koje Beogradski zoo vrt poseduje. Te životinje žive u neadekvatnim uslovima - malim kavezima bez zaklona tako da se leti nemogu skloniti od sunca i žege a zimi od hladnoće i atmosferskih padavina. Za te životinje i nisu predviđena zimska skloništa iako te životinje potiču iz sasvim drugih klimatskih predela i morali bi im biti sagrađena, dok one koje ih poseduju zimi nemaju grejanje ili su ta skloništa potpuno needekvatna za te vrste i ne poseduju osnovne uslove za normalan život.
Životinje se poklanjaju, dele, razmenjuju kao da su one nečije privatno vlasništvo bez evidencije i dokumentacije odakle su kuda i kome otišle kao ni kako se do njih došlo u posed. Tako je bilo i još uvek je i tome se definitivno jednom zauvek mora stati na put. Zivotinje nisu ničije privatno vlasništvo već se tim bahatim ponašanjem krše naši Republički zakoni.
Primećuje se trend nekontrolisanog razmnožavanja životinja koje su najčešće u najužem krvnom srodstvu. Da li je potrebno napomenuti koliko je to pogubno po same životinje da bi neko ispunio svoj hir o "belim primercima." Na stranu što je već sada previše životinja na tako malom prostoru već se njihov broj i nadalje povećava a uslovi su sve gori i gori. Takođe je primetan i trend nabavljanja pod misterioznim okolnostima novih životinjskih vrsta što dodatno povećava i otežava problem sa prekobrojnim životinjama i njihovim nedovoljnim prostorom za normalan život.
Godinama već skrećemo pažnju kako domaće tako i inostrane javnosti o nepravilnostima koje su vezane za rad Beogradskog zoo vrta. Od toga da je Tvrđava kao kulturno-istorijski spomenik mogla biti interesantna turistička atrakcija i tako na opšte dobro iskorištena dok bi Grad time sebi pribavio značajan finasijski profit, ona je zapostavljena i zloupotrebljena od rukovodstva Beogradskog zoo vrta, do sanitarnih i higijenskih problema koje bi mogli ugroziti na hiljade ljudskih života, nelegalnim radom jer sam zoo ne poseduje neke najosnovnije dozvole za svoj rad pa sve do višegodišnjeg namernog mučenja i zloupotrebljavanja životinja, zapostavljanja i nehumanog odnosa prema njima koja između ostalog ne uključuje veterinarsku negu i zaštitu. Centar grada nikada nemože pružiti potrebne uslove životinjama koje bi one mogle imati u prirodnijem okruženju dok ljudi koji žive u najbližoj okolini su prinuđeni da žive u nehigijenskim uslovima, udišući razna isparenja koja dolaze kao propratni proizvodi iz pravca zoo vrta.
Činjenica je da se ništa nemože naučiti posmatranjem tih životinja u zoo vrtu. Njihovo ponašanje nije karakteristično za njihove pripadnike koji žive na slobodi već naprotiv ukazuje na niz psihičkih, mentalnih pa i fizičkih poremećaja nastalih upravo zbog višegodišnjeg zatočeništva. Potvrdu o tome mogu izneti eminentni kako domaći tako i strani psiholozi i ljudi koji se bave proučavanje ponašanja životinja. Čak i eventualni ulazak Beogradskog zoo vrta u strukovnu organizaciju kakva je EAZA ne garantuje bolje uslove za životinje već samo lakšu razmenu ili trgovinu između samih zoo vrtova u regionu.
Ako neko nešto zaista želi da nauči o životinjama može to učiniti tako što će pratiti dokumentarne filmove strane proizvodnje gde su nam eminentni stručnjaci na jedan sasvim jednostavan i nama blizak i prirodan način približili svet životinja. One žive u svom prirodnom okruženju, na slobodi i njihova prava priroda dolazi do izražaja. Životinje su baš poput ljudi složena bića koja imaju suptilne odnose kako medju pripadnicima svoje vrste tako i prema drugim životinjama. Jedino tako, ne remeteći prirodne odnose možemo naučiti nešto korisno i istinito o životinjama.
Ono što takođe zabrinjava je da nema ni očekivanog profita od rada Beogradskog zoo vrta. U prilog tome su učestale svađe između rukovodstva zoo vrta i gradskih čelnika, prebacivanje odgovornosti za katastrofalno stanje u vrtu koji je ovih dana kada su temperature nedeljama bile ispod nule ostao i bez grejanja. To je situacija koja se godinama unazad tako provlači a da odgovorni nisu uspeli da pronađu zajednički jezik niti pak rešenje što može samo ukazati na to da Grad nema potrebna sredstva kojim bi sufinansirao rad zoo vrta dok sam zoo vrt ne posluje dovoljno dobro kako bi rešio bar one najosnovnije probleme sto u svakom slučaju spada bar zimsko grejanje.
Kao pravedno i jedino moguće rešenje ne vidimo da se zoo vrt izmesti na neku drugu lokaciju, niti da se zoo vrt proširi jer za to nema uslova, niti su nove eventualne lokacije od strane stručnjaka dobile zeleno svetlo već da se zoo vrt trajno zatvori. Životinje bi trebalo prebaciti u adekvatna neprofitna prihvatlišta u kojima bi stručnjaci pokušali da ih rehabilituju i eventualno vrate u prirodu. One životinje koje nije moguće vratiti u prirodu ostale bi u prihvatlištu do kraja života. Takođe bi trebalo razmotriti privatne ponude doniranja odrđenog zemljišta u te namene.
Nezavisni Aktivisti Srbije će i pored medijske blokade i dalje pravovremeno i nepristrasno-istinito informisati kako domaću tako i stranu javnost. Iako smo uskraćeni od strane nekih medija da prezentiramo našu stranu priče to nas neće sprečiti da i dalje izvešatvamo i prezentujemo ljudima našu stranu jer mi zastupamo one na koje su svi u međuvremenu zaboravili a to su same životinje u Beogradskom zoo vrtu.
Nezavisni Aktivisti Srbije http://www.nezavisni-
Kampanja za životinje u Beo zoo vrtu http://www.kampanja.bravehost.
~ 2009. (stanje nakon špekulisanja oko preseljenja zoo vrta) ~
*Evidentno je da životinje u beo zoo vrtu žive u lošim uslovima,
tvrđava nije mesto za životinje- ona pripada građanima i treba da bude iskorišćena kao turistička atrakcija jer je istorijska vrednost sama po sebi (zoo samo kvari opštu sliku)..
U tvrđavu od nedavno vraća se život- otvorene su umetničko-zanatske radionice u jednom delu- ali to nije dovoljno..
*Tvrđava kao istoriski spomenik je od izuzetne vrednosti, ona treba da bude sanirana i da predstavlja (reprezentativno)
Tvrđavu je nemoguće prepravljati po sopstvenim potrebama i po svačijem nahođenju- jer ona je zašticena i ništa se u njoj ne sme menjati.. Zoo je već menjao izgled unutar donjeg zida tvrđave, a ni to nije smelo da se uradi. Nagoveštaji da bi beo zoo trebalo da se proširi su pogršsni jer nije moguće širiti tvrđavu te tako nije moguće ni proširiti beo zoo.
*Priča da će zoo biti modernizovan- stoji samo ako bude zatvoren i pretvoren u modernu "naučnu stanicu" gde bi bile prikazivane projekcije o životinjama ili kako vec ko isplanira takav prostor, ali bez živih zivotinja koje nikako ne mogu ziveti unutar zidina jedne stare Tvrdjave a već mogu biti viđene u svojim prirodnim staništima. Cilj je očuvati prirodna staništa- samo tako možemo očuvati i ostale životinjske vrste ( a ne ako ih potrpamo u minijaturne kaveze ).
*Životinje koje čame u beo zoo vrtu u lošem su psihičkofizičkom stanju (potvrđeno od stručnjaka) ,
neke životinje imaju ozbiljne psihičke poremećaje i neophodna im je hitna pomoć veterinara i stručnjaka iz oblasti promatranja i analize ponašanja životinja -kako bi im pomogli da se vrate u stanje kakvo dolikuje životinjama. U rehabilitacionim centrima sa životinjama rade stručnjaci iz svih relevantnih oblasti da bi osigurali oporavak životinje! Beo zLo vrt potvrdjuje svojim primerom da zoo ne predstavlja životinju kakva jeste- već samo bledu senku životinje kakva je trebalo da bude.
Šta Vi možete učiniti za Životinje u Beo Zoo vrt'u?
* ZOO Vrt nikada nije idelno okruženje za životinje, jer koliko se god se vlasnici trudili, zoo vrtovi nikada ne mogu biti istovetna replika divljine. Iako mnogi Zoo vrtovi koriste "očuvanje vrsta" kao izgovor, obično to nije slučaj.
* Mnoge životinje kao one u Beo Zoo vrtu su zatvorene u male kaveze samo zbog «atrakcije» i «zabave» a to nikako ne pomaže životinjama.
* Uslovi Beogradskog ZOO vrt'a su jednostavno rečeno stravični. Kavezi i okruženje padaju niže ipod bilo kojeg standarda (ako tako nizak standard igde postoji!). Nedostatak prirodnog okruženja dovodi životinje u Beo Zoo Vrt-u do ludila te one i pokazuju sve poznate znake stereotipnog psihotičnog ponašanja (šetanje levo-desno,gore-dole, lizanje rešetki, klimanje u mestu, trčenje ukrug…).
Kavezi i okruženje su veoma
* Nijedna velika životinja u Beo Zoo Vrt'u ne bi trebala biti tamo. Sve bi trebale biti preseljene u odgovarajuće rehabilitacione centre ili za koje je to moguće, vratiti ih u prirodne rezervate/prividnu divljinu. Srbija ima dovoljno divljih životinja u zatočeništvu, a svako novo veštačko razmnožavanje u Beo zoo vrt’u doprinosi porastu broja životinja u ostalim Zoo vrtovima u Srbiji
* Beo ZOO vrt nije prihvatljiv ni u kom pogledu. Prihvatljivost ovog ZOO nikada neće biti moguća na ovoj lokaciji na kojoj je sada.
* U beogradskom Zoološkom vrtu životinje predstavljaju "eksponate" - one deluju polumrtvo i bolesno; te jadne zivotinje žive u malim kavezima, nemaju propisanu negu veterinara i mahom sve što je vezano za upotrebu životinja u ovom ZOO kao i sve što je vezano za načine na koje su te zivotinje "dopremljene", “razmnožavane” i 'upotrebljene' u svrhe profita- krši propise Republike Srbije. Životinje u zoo vrt-u su nevoljno, te su samim tim i prisiljene da svakodnevno žive u skučenom prostoru pod stalnom torturom /što se kategoriše kao zlostavljanje životinja te je po KZ RS i članu 269 kažnjivo novčanom kaznom ili kaznom zatvora.
* Životinje unutar BEO ZOO vrta su bez regularne veterinarske nege te ove jadne životinje mogu biti i nosioci raznih bolesti-zaraza: Majmun na primer ali i ostale divlje životinje- potencijalni su nosioci i prenosioci raznih zaraznih bolesti od kojih i lako prenosiv herpes B virus (u 100 posto slucajeva smrtonosan), boginje, male boginje, besnilo, hepatit A, mikrobakterije koje su izazivači tuberkuloze, salmonela, gljivična oboljenja (kao što su streptothricosis, kandide, i prstenasti crvi..)
* Beogradski Zoo je od strane svih svetskih ZOO inspekcija proglašen za jedan od najgorih na svetu.~Maneka Gandi~
* uključite linkove web sajtova koji govore o stanju u Beo Zoo Vrt-u (npr. www.kampanja.bravehost.com )
*KONTAKT LINKOVI I EMAIL ADRESE:
Културна баштина - контакти, Одељење за заштиту културне баштине:
dusica.zivkovic@min-cul.sr.gov.yu, milos.gajic@min-cul.sr.gov.yu, donka@min-cul.sr.gov.yu, s.grujicic-cupac@min-cul.sr.gov.yu, o.ignjatovic@min-cul.sr.gov.yu, majasto@min-cul.sr.gov.yu, vesnam.ostojic@min-cul.sr.gov.yu, ivana.garic@min-cul.sr.gov.yu,
Секретариjат Министарства za kulturu - predrag.blagojevic@min-cul.sr.gov.yu, majamatija@min-cul.sr.gov.yu, natasha@min-cul.sr.gov.yu
Кабинет - nebojsabradic@min-cul.sr.gov.yu, kabinet@min-cul.sr.gov.yu, danijela.filipovic@min-cul.sr.gov.yu, danijela.pusara@min-cul.sr.gov.yu
*kabinet@ekoserb.sr.gov.yu, : Руководилац Групе за заштиту земљишта од загађивања > snezana.kuzmanovic@ekoserb.sr.gov.yu
Шеф одсека за поступање са опасним и осталим отпадом : branislav.galesev@ekoserb.sr.gov.yu,
Руководилац групе за заштиту од буке и вибрације: kristina.peric@ekoserb.sr.gov.yu
Секретаријат за заштиту животне средине - www.eko.bg.gov.yu, beoeko@beogradsg.org.yu
stari grad-opstina: Питање за: Мирјана Божидаревић :
http://www.starigrad.org.rs/Questionnaire/Questionnaire.aspx?UserId=14
TURISTICKA ORG. BEOGRAD: www.tob.co.yu
office@tob.co.rs, jdimitrijevic@tob.co.rs, ljalajbegovic@tob.co.rs, dveselinov@tob.co.rs,
+ www.vet.bg.ac.yu SEKTOR VETERINARSKE INSPEKCIJE: s.celebicanin@minpolj.sr.gov.yu, nenad.petrovic@minpolj.sr.gov.yu, goran.milosev@minpolj.sr.gov.yu,
*Pitanje možete postaviti i na : Pitajte gradsku Vlast: http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=2577
E-Mail
u polje Cc: dodajte medije)
Cc: C4sain@gmail.com, rebalkan@verat.net, redakcija@blic.co.yu,desk@danas.co.yu, redakcija@dnevnik.co.yu, redakcija@inter-nacional.com , redakcija@politika.co.yu, redakcija@kurir-info.co.yu, redakcija@politika.co.yu ,internet@novosti.co.yu, info@topvita.info, beogradski_program@rts.co.yu, blicwebmaster@blic.co.yu, borba@bitsyu.net, dan@cg.yu, desk@danas.co.yu, glas_javnosti@abc.co.yu, ilustrovana@politika.co.yu, info@fonet.co.yu, info@mreza.co.yu, infozr@yahoo.com, internet@novosti.co.yu, office@kanal1.co.yu, office@radios.co.yu, radio@b92.net, radio_jat@jat.com, radiobg3@rts.co.yu, rebalkan@verat.net, redakcija@blic.co.yu, redakcija@glas-javnosti.co.yu, redakcija@kurir-info.co.yu, redakcija@politika.co.yu, rtstv@rts.co.yu,telegraf@eunet.yu, webmaster@vreme.com, redakcija@srna.co.yu, redakcija@nase.co.yu,subnovine@tippnet.co.yu, redakcija@sidskenovine.net , redakcija@24sata.co.yu, dizanje@b92.net, uhvatidan@tv-enter.com, press-EN@europarl.europa.eu
- BEOGRAD – Predstavnici Sindikata „Nezavisnost” u beogradskom Zoološkom vrtu optužili su direktora Vuka Bojovića za „torturu” i nezakonite otkaze, dok je Bojović naveo da od zaposlenih zahteva jedino da rade i da ne kradu... http://www.politika.rs/rubrike/vesti-dana/Gde-su-nestali-aligator-pitoni-i-paunovi.lt.html ,
-Nekolicina radnika u „Vrtu dobre nade” tvrdi da su nestali kajman, piton, da je uginulo devet foka i dvadesetak kengura, žale se da ih ujedaju vukovi, da muflone odvoze kamioni novopazarske registracije… – Prvi čovek zoo vrta mirno kaže: „Neka to dokažu” http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Pored-Vuka-ni-vrabac-ne-moze-da-pobegne.lt.html
-Predstavnici EAZA naveli su da bi Vrt trebalo da ostane na sadašnjoj lokaciji, ali da ga treba unaprediti, i zbog 800.000 posetilaca u toku godine ali i zbog profita - objašnjava Lazović, i dodaje da će se do kraja juna najverovatnije doneti odluka o sledećim potezima vezanim za Vrt dobre nade. http://www.danas.co.yu/20080526/beograd1.html
* Држање примерака снежних леопарда у зоовртовима широм света као заштићене врсте је могућа јер сврха зоовртова није комерцијална већ едукативна. http://www.ekoserb.sr.gov.yu/
*Када је у питању случај Бео-зоо врта из Београда за увоз снежног леопарда Републике Киргизије Министарство за заштиту природних богатстава и животне средине наводи:
– дозвола за увоз Бео-зоо врту из Београда је издата након прибављања неопходне документације, али могућност промета није могућа без обе дозволе, извозне и увозне, које прате пошиљку. Киргизија, земља из које потиче овај снежни леопард, је у надлежности Русије за издавање CITES дозвола, а Зоо врт Београда до сада није прибавио извозну дозволу CITES надлежног органа земље из које се јединка увози. Такође, извозна дозвола руског CITES органа или одговор на послату увозну дозволу није послат ни Министарству за заштиту природних богатстава и животне средине као надлежном CITES органу за нашу земљу.
~~2008.~~
* Two rare white lion cubs were born yesterday at the Belgrade Zoo. 
Today they had their debut. White lions are unique to the Timbavati area of South Africa. They are genetic rarities, not albinos. The zoo in the Serbian capital now has five white lions. The BBC has video of the new arrivals. Check out YouTube for footage of other white lion cubs elsewhere. (The new cubs in their enclosure. That's their father, Vambo. Photos by Srdjan Ilic, AP.) http://blogs.usatoday.com/ondeadline/2008/12/rare-white-lion.html . ZOO Vesti 2005./ 06./07./08. -
*Ljiljana Obradović, direktorka JP "Beogradske tvrđave" i potpredsednica Komisije, predlog o proširivanju Zoo vrta na lokaciju "u blizini postojeće" protumačila je kao "atak na Donji grad Tvrđave".
- Nećemo dozvoliti da se Zoološki vrt proširi na Donji grad. Bez dozvole "Beogradske tvrđave" i Zavoda za zaštitu spomenika to nije realno - rekla je Obradović. http://www.danas.co.yu/
* Cela stvar je u nadležnosti parlamenta Srbije jer on odlučuje o sudbini, promenama ili prodaji kulturnog dobra od izuzetnog značaja. Beogradska tvrđava uputila je Gradu zahtev u kome traži da upravlja parcelom na kojoj se nalazi zoo-vrt, jer je ovakav potez neophodan radi zaštite Beogradske tvrđave. Direktorka Beogradske tvrđave, Ljiljana Obradović, kao i ostali zaposleni, nije htela da razgovara na ovu temu. Na isto to pitanje bili smo uskraćeni za odgovor i od gradskog arhitekte Đorđa Bobića. ..REAGOVANJE NA TEKST:Beograd će imati dva Zoo vrta -
PODSETNIK: 2008. :: *Osnovana Komisija za Zoološki vrt? /Blic/ * Prijava držanja divljih životinja u zarobljeništvu -u objektu Zoološki vrt Beograd
*.LIVE ELECAM Tes- raehab. centar za slonove (uživajte) 
*za više informacija o slonovima u zatočeništvu, kliknite ovde...
*Captive Wild Animal Report (pdf file), *Wildlife Trafficking News, *VIDEO ZAPIS, BEOZOO, *VIDEO ZAPIS, BEO ZOO (Septembar)2007. *LIVE ELECAM Tenessie- raehab. centar za Slonove (uživajte),*ELECAM Za Prijatelje Slonice Meggie (live elecam)
*ZAGRIZI OVO PAŽNJA, VIDEO ZAPIS JE POTRESAN, *The Meatrix I&II,
*WORLD FARM ANIMALS DAY, *Fur-Free Friday 2007
**Earthlings (Film 2003.)
* NIFAA GET POLITICAL FOR ANIMALS TO WIN THE LAWS THEY NEED, *Vegan Society ,
" KO* NIJE DO SADA VIDIO MAJMUNE "(ima priliku..... u Banja Luci)
Molimo za saradnju
Potrebna :Hitna međunarodna intrvencija za sprečavanje otvaranja privatnog kaznenog zatvora za nedužna bića u Banja Luci Bosna i Hrecegovina U zemlji u kojoj je standard i kupovna noć ispod granice siromaštva gdje je penzija 60 eura i vlada nezaposlenost Standard je ispod nivoa otvaranja ovakvih objekata. i nema opravdanosti ni po jednom navedenom osnovu u prilogu . Molimo sve svjetske autoritete u oblasti zaštite životinja njhovih prava da upute svoje proteste na: mps@mps.vladars.net , vladu RS, BiH
Ovom gestom želimo dobro svim građanima RS i BiH jer će doći u poziciju da će kao i mnogi drugi biti opterećeni dodatnim trajnim izdvajanjima iz i onako osiromašenih fondova bez mogućnosti utjecaja na daljnje tokove koji slijede nakon najavljenog otvaranja ZOO vrta u Banja Luci .
Društvo za zaštitu životinja NOA Banja Luka , Dragomir Mijić
Nadam se da cete se prikljuciti!...pogledajte Kampanje za Zivotinje u Beo zoo vrt-u * Sav normalan svijet zatvara ZOO vrtove a u Banja Luku dovlače jadne životinje iz BG i drugih ZOO vrtova koji se žele riješiti jadnih životinja koje su već u katastrofalnom stanju. Dragi naši prijatelji iz BG ,NS, NI , SU, SA ZG, OS Ne dozvolite da ih samo premjeste u nove kaveze i zatvore u još veću provinciju u koju razum ne dopire .
NOA Banja Luka je usamljena u ovoj neravnopravnoj borbi sa "krokodilima" bez ušiju i sa ogromnim raljama . Novinski članak sa pretenciozno bombastičnim naslovom je najava za "Transport " pa Vas molimo ako imate snage sprečite ga u pokušaju jer Vaš dosadašnji napor na zatvaranju ZOO vrtova u Vašim gradovima je urodio plodom ali Vaš posao nije završen. Životinje nisu doživjele dan slobode kako zaslužuju što je bio cilj djelovanja . Ne dozvolite da na takav način postupaju i prema rezultatima aktivnih Društava Srbije i BiH koja su ih svojim višegodišnjim djelovanjem privela poštivanju osnovnih etičkih vrijednosti.
Odbacimo ropstvo u bilo kojem obliku ! Životinje moraju biti zaštićene zakonom sa svim pravima koja ih pripadaju.
S poštovanjem, za NOA BL/Dragomir Mijić --NOA
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
VEST : čekuje se i dolazak majmuna (B. B. 03.02.2008
Prema riječima Zorana Suvajca, vlasnika parka trenutno se privode kraju radovi na ogradi, restoranu i drugim pratećim objektima u okviru ovog kompleksa, koji bi trebalo da budu završeni do kraja februara. U Zoo-park bi potom, kaže Suvajac, trebalo da usele i novi stanari.
- Očekujemo da već od marta iz Beograda i Sarajeva stignu rakuni, ženka ljame i neke vrste majmuna, što će obogatiti sadržaj parka i nadamo se u velikom broju privući ljubitelje životinja i one željne prirodnog ambijenta - kazao je Suvajac.
Izrazio je očekivanje da će u narednom periodu park kolektivno posjećivati djeca iz vrtića i škola s područja grada, ali i iz okolnih mjesta. Suvajac se nada da će uslijediti i relevantna pomoć od strane republičkih i lokalnih vlasti, s obzirom da je ovo, kako kaže, jedini park takve vrste u Republici Srpskoj.
Svi su se složili da je Zoo-park od interesa i za RS i za Banju Luku, jer poboljšava turističku sliku ovog područja.
- Nadam se da će shodno tome doći i određena pomoć od vlasti - kaže Suvajac koji trenutno vlastitim sredstavima finansira ovaj projekat.
U Trapistima se trenutno nalaze evropski bizon, ljama, srne, vukovi, guske, vjeverice, činčile, paunovi i fazani. Park je smješten na površini od 43.500 kvadratnih metara. U urbanom dijelu smješteni su kafe, restoran, izletište i igralište, a u drugom dijelu smještene su životinje.
~ 2009. (stanje nakon špekulisanja oko preseljenja zoo vrta) ~
*Evidentno je da životinje u beo zoo vrtu žive u lošim uslovima,
tvrđava nije mesto za životinje- ona pripada građanima i treba da bude iskorišćena kao turistička atrakcija jer je istorijska vrednost sama po sebi (zoo samo kvari opštu sliku)..U tvrđavu od nedavno vraća se život- otvorene su umetničko-zanatske radionice u jednom delu- ali to nije dovoljno.. *Tvrđava kao istoriski spomenik je od izuzetne vrednosti, ona treba da bude sanirana i da predstavlja (reprezentativno)
*Priča da će zoo biti modernizovan- stoji samo ako bude zatvoren i pretvoren u modernu "naučnu stanicu" gde bi bile prikazivane projekcije o životinjama ili kako vec ko isplanira takav prostor, ali bez živih zivotinja koje nikako ne mogu ziveti unutar zidina jedne stare Tvrdjave a već mogu biti viđene u svojim prirodnim staništima. Cilj je očuvati prirodna staništa- samo tako možemo očuvati i ostale životinjske vrste ( a ne ako ih potrpamo u minijaturne kaveze ).
*Životinje koje čame u beo zoo vrtu u lošem su psihičkofizičkom stanju (potvrđeno od stručnjaka) , neke životinje imaju ozbiljne psihičke poremećaje i neophodna im je hitna pomoć veterinara i stručnjaka iz oblasti promatranja i analize ponašanja životinja -kako bi im pomogli da se vrate u stanje kakvo dolikuje životinjama. U rehabilitacionim centrima sa životinjama rade stručnjaci iz svih relevantnih oblasti da bi osigurali oporavak životinje! Beo zLo vrt potvrdjuje svojim primerom da zoo ne predstavlja životinju kakva jeste- već samo bledu senku životinje kakva je trebalo da bude.
Šta Vi možete učiniti za Životinje u Beo Zoo vrt'u?
* ZOO Vrt nikada nije idelno okruženje za životinje, jer koliko se god se vlasnici trudili, zoo vrtovi nikada ne mogu biti istovetna replika divljine. Iako mnogi Zoo vrtovi koriste "očuvanje vrsta" kao izgovor, obično to nije slučaj.
* Mnoge životinje kao one u Beo Zoo vrtu su zatvorene u male kaveze samo zbog «atrakcije» i «zabave» a to nikako ne pomaže životinjama.
* Uslovi Beogradskog ZOO vrt'a su jednostavno rečeno stravični. Kavezi i okruženje padaju niže ipod bilo kojeg standarda (ako tako nizak standard igde postoji!). Nedostatak prirodnog okruženja dovodi životinje u Beo Zoo Vrt-u do ludila te one i pokazuju sve poznate znake stereotipnog psihotičnog ponašanja (šetanje levo-desno,gore-dole, lizanje rešetki, klimanje u mestu, trčenje ukrug…).
Kavezi i okruženje su veoma
* Nijedna velika životinja u Beo Zoo Vrt'u ne bi trebala biti tamo. Sve bi trebale biti preseljene u odgovarajuće rehabilitacione centre ili za koje je to moguće, vratiti ih u prirodne rezervate/prividnu divljinu. Srbija ima dovoljno divljih životinja u zatočeništvu, a svako novo veštačko razmnožavanje u Beo zoo vrt’u doprinosi porastu broja životinja u ostalim Zoo vrtovima u Srbiji
* Beo ZOO vrt nije prihvatljiv ni u kom pogledu. Prihvatljivost ovog ZOO nikada neće biti moguća na ovoj lokaciji na kojoj je sada.
* U beogradskom Zoološkom vrtu životinje predstavljaju "eksponate" - one deluju polumrtvo i bolesno; te jadne zivotinje žive u malim kavezima, nemaju propisanu negu veterinara i mahom sve što je vezano za upotrebu životinja u ovom ZOO kao i sve što je vezano za načine na koje su te zivotinje "dopremljene", “razmnožavane” i 'upotrebljene' u svrhe profita- krši propise Republike Srbije. Životinje u zoo vrt-u su nevoljno, te su samim tim i prisiljene da svakodnevno žive u skučenom prostoru pod stalnom torturom /što se kategoriše kao zlostavljanje životinja te je po KZ RS i članu 269 kažnjivo novčanom kaznom ili kaznom zatvora.
* Životinje unutar BEO ZOO vrta su bez regularne veterinarske nege te ove jadne životinje mogu biti i nosioci raznih bolesti-zaraza: Majmun na primer ali i ostale divlje životinje- potencijalni su nosioci i prenosioci raznih zaraznih bolesti od kojih i lako prenosiv herpes B virus (u 100 posto slucajeva smrtonosan), boginje, male boginje, besnilo, hepatit A, mikrobakterije koje su izazivači tuberkuloze, salmonela, gljivična oboljenja (kao što su streptothricosis, kandide, i prstenasti crvi..)
* Beogradski Zoo je od strane svih svetskih ZOO inspekcija proglašen za jedan od najgorih na svetu.~Maneka Gandi~
* uključite linkove web sajtova koji govore o stanju u Beo Zoo Vrt-u (npr. www.kampanja.bravehost.com )
Културна баштина - контакти, Одељење за заштиту културне баштине:
dusica.zivkovic@min-cul.sr.gov.yu, milos.gajic@min-cul.sr.gov.yu, donka@min-cul.sr.gov.yu, s.grujicic-cupac@min-cul.sr.gov.yu, o.ignjatovic@min-cul.sr.gov.yu, majasto@min-cul.sr.gov.yu, vesnam.ostojic@min-cul.sr.gov.yu, ivana.garic@min-cul.sr.gov.yu, Секретариjат Министарства za kulturu - predrag.blagojevic@min-cul.sr.gov.yu, majamatija@min-cul.sr.gov.yu, natasha@min-cul.sr.gov.yu, Кабинет - nebojsabradic@min-cul.sr.gov.yu, kabinet@min-cul.sr.gov.yu, danijela.filipovic@min-cul.sr.gov.yu, danijela.pusara@min-cul.sr.gov.yu , *kabinet@ekoserb.sr.gov.yu, : Руководилац Групе за заштиту земљишта од загађивања > snezana.kuzmanovic@ekoserb.sr.gov.yu, Шеф одсека за поступање са опасним и осталим отпадом : branislav.galesev@ekoserb.sr.gov.yu, Руководилац групе за заштиту од буке и вибрације: kristina.peric@ekoserb.sr.gov.yu, Секретаријат за заштиту животне средине - www.eko.bg.gov.yu,beoeko@beogradsg.org.yu, stari grad-opstina: Питање за: Мирјана Божидаревић :
http://www.starigrad.org.rs/Questionnaire/Questionnaire.aspx?UserId=14 , TURISTICKA ORG. BEOGRAD: www.tob.co.yu /office@tob.co.rs, jdimitrijevic@tob.co.rs, ljalajbegovic@tob.co.rs, dveselinov@tob.co.rs, + www.vet.bg.ac.yu SEKTOR VETERINARSKE INSPEKCIJE: s.celebicanin@minpolj.sr.gov.yu, nenad.petrovic@minpolj.sr.gov.yu, goran.milosev@minpolj.sr.gov.yu, *Pitanje možete postaviti i na : Pitajte gradsku Vlast: http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=2577
E-Mail: u polje Cc: dodajte medije) Cc: C4sain@gmail.com, rebalkan@verat.net, redakcija@blic.co.yu,desk@danas.co.yu, redakcija@dnevnik.co.yu, redakcija@inter-nacional.com , redakcija@politika.co.yu, redakcija@kurir-info.co.yu, redakcija@politika.co.yu ,internet@novosti.co.yu, info@topvita.info, beogradski_program@rts.co.yu, blicwebmaster@blic.co.yu, borba@bitsyu.net, dan@cg.yu, desk@danas.co.yu, glas_javnosti@abc.co.yu, ilustrovana@politika.co.yu, info@fonet.co.yu, info@mreza.co.yu, infozr@yahoo.com, internet@novosti.co.yu, office@kanal1.co.yu, office@radios.co.yu, radio@b92.net, radio_jat@jat.com, radiobg3@rts.co.yu, rebalkan@verat.net, redakcija@blic.co.yu, redakcija@glas-javnosti.co.yu, redakcija@kurir-info.co.yu, redakcija@politika.co.yu, rtstv@rts.co.yu,telegraf@eunet.yu, webmaster@vreme.com, redakcija@srna.co.yu, redakcija@nase.co.yu,subnovine@tippnet.co.yu, redakcija@sidskenovine.net , redakcija@24sata.co.yu, dizanje@b92.net, uhvatidan@tv-enter.com, press-EN@europarl.europa.eu
*takodje, skinite ili pogledajte flajer OVDE!!!
~Nemožemo videti ni delić pripodnog života kod zatvorene životinje, samo senku nekadašnje lepote. Julia ~Allen Field ~~
*Apel-Upoznajte slonicu Tvigi - 
, *Peticija
rotiv transfera slona Đanoma u BeoZoo vrt:
*Two rare white lion cubs were born yesterday at the Belgrade Zoo. Today they had their debut. White lions are unique to the Timbavati area of South Africa. They are genetic rarities, not albinos. The zoo in the Serbian capital now has five white lions. The BBC has video of the new arrivals. Check out YouTube for footage of other white lion cubs elsewhere. (The new cubs in their enclosure. That's their father, Vambo. Photos by Srdjan Ilic, AP.) http://blogs.usatoday.com/ondeadline/2008/12/rare-white-lion.html
* the link between POLITIC and Zoo- Serbia/Jagodina // re: attricitie: http://blic.co.yu/news.php?id=3065
"Palma’s (POLITICIAN) giraffe for Jagodina" A giraffe shall soon become new inhabitant of the ZOO in Jagodina since Serbia Government has allocated to this institution the amount of 19,239,644 Dinars (about EUR 249.865). This information is very interesting since, as ‘Blic’ learns unofficially, a help to Jagodina ZOO was one of the conditions during inter-party negotiations that led to setting up of the new government. Namely, President of Jagodina municipality Dragan Markovic Palma who as the leader of the United Serbia directly participated in negotiations, requested guarantees that the money would be provided for purchase of one giraffe. This animal is not very expensive, but the money required for its transport is huge so the amount required rises up to about EUR 300,000.
According to the information from the Ministry of economy, Serbia Government approved about EUR 50,000 les from the estimated price from the assets allocated for the development of infrastructure for tourism in 2008.
The president of Jagodina municipality Dragan Markovic Palma is rejecting to speak publicly over help to the ZOO in Jagodina.
*POKRAJINA PREUZIMA SUFINANSIRANJE DELATNOSTI PALIĆKOG ZOO-VRTASUBOTICA: U Gradskoj kući u Subotici juče je potpisan Protokol o
saradnji i sufinasiranju između Izvršnog veća APV i Zoološkog vrta na
Paliću. U ime pokrajinske vlade, potpis na protokol je stavio
pokrajinski sekretar za kulturu i obrazovanje prof. dr Zolatan Jegeš,
a u ime Zoološkog vrta, direktor dr Mirko Šinković...
*Cela stvar je u nadležnosti parlamenta Srbije jer on odlučuje o sudbini, promenama ili prodaji kulturnog dobra od izuzetnog značaja. Beogradska tvrđava uputila je Gradu zahtev u kome traži da upravlja parcelom na kojoj se nalazi zoo-vrt, jer je ovakav potez neophodan radi zaštite Beogradske tvrđave. Direktorka Beogradske tvrđave, Ljiljana Obradović, kao i ostali zaposleni, nije htela da razgovara na ovu temu. Na isto to pitanje bili smo uskraćeni za odgovor i od gradskog arhitekte Đorđa Bobića. *Novoformirana komisija odlučiće o daljem razvoju „Zoo-vrta“
Odlučuju Rusi, Nemci i Grad-Na čelu Komisije Jasenko Lazović, a članovi Vuk Bojović, Đorđe Bobić, predstavnici Veterinarskog i Biološkog fakulteta, kao i direktori palićkog, minhenskog i moskovskog zoo-vrta*Nakon mnogobrojnih sukoba na relaciji Grada i Vuka Bojovića, direktora „Beo zoo-vrta“, napokon je oformljena komisija čiji će zadatak biti da utvrdi da li su ispunjeni svi uslovi za držanje životinja u „Vrtu dobre nade“. Takođe će biti razmotrena mogućnost preseljenja zoo-vrta ili njegovog dela izvan zidina Kalemegdana. Komisijom će presedati Jasenko Lazović, član Gradskog veća, a ostali članovi su Đorđe Bobić, gradski arhitekta, Vuk Bojović, predstavnici Veterinarskog i Biološkog fakulteta, kao i direktori palićkog, mihenskog i moskovskog zoo-vrta i drugi.
- Verujem da će ova komisija donositi najbolje moguće odluke o sudbini „Vrta dobre nade“. Pozvani su i ljudi sa strane iz Evropskog udruženja zooloških vrtova (EAZE), koji vrlo dobro znaju koliko je novca potrebno za preseljenje zoo-vrta i izgradnju novog - rekao je Bojović, naglasivši da je srećan što je napokon naišao na jednog ozbiljnog političara, mislivši na ministra bez portfelja Dragana Đilasa, koji je, prema njegovim rečima, u potpunosti shvatio celokupnu situaciju, za razliku od gradskih čelnika.
- Garnitura ljudi koja se trenutno nalazi u Skupštini grada zaključila je da je zoo-vrt neadekvatan za život životinja koje se u njemu nalaze. Odjednom su postali zainteresovani za sudbinu životinja, oni koji ništa ne znaju o njima - tvrdi naš sagovornik.
U EVROPU PRVO SRBIJA, PA ZOO-VRT
Vuka Bojovića nedavno je posetila i inspekcija EAZE, koju je pozvala Gradska uprava. Pošto se inspekcija nije složila sa optužbama u vezi „Beo zoo-vrta“, ubrzo im je otkazano gostoprimstvo gradskih čelnika, a Bojoviću ponuđeno članstvo u ovom elitnom udruženju. Ipak, Bojović je to odbio rečima da će „Vrt dobre nade“ postati deo EAZE kada Srbija postane članica Evropske unije. ***VRT NIJE JAVNA POVRŠINA
Vuk Bojović podseća na „farsu“ u kojoj je 50 ljudi ostalo bez posla u zoo-vrtu. Bojović tvrdi da Grad nije imao pravnog osnova da podeli otkaze i dodaje da je nedavno pronašao dokument u kome piše da „Vrt dobre nade“ nije javna površina. Dokument je pre desetak godina izdala tadašnja garnitura gradskih vlasti.
Komisija za zoološki vrt trebalo bi u roku od šest meseci da utvrdi stanje u kome se nalazi „Beo zoo-vrt“, donese urbanističko rešenje i odluči da li će u opšte, gde i koliki deo vrta biti preseljen.
Ministar Dragan Đilas naglasio je, prilikom formiranja Komisije, da svako rešenje za Zoološki vrt mora biti u interesu Beograda i njegovih stanovnika. On je dodao da se ovo pitanje ne sme rešavati kao političko ili lično, već pre svega kao stručno i na način koji će doprineti da zoo-vrt postane jedan od gradskih brendova.
Autor:Tatjana Balaban Đukić>> http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-24-01-2008/odlucuju-rusi-nemci-i-grad
*Otrovni 'ilegalci' na dočeku 3. januar 2008. 08:45 Izvor: Tanjug--Subotica -- Tri otrovne zmije iz Tanzanije dočekale su Novu godinu u prihvatilištu divljih vrsta Zoo-vrta na Paliću.
Ove otrovne 'ilegalce' otkrili su stručnjaci Zavoda za zaštitu prirode Srbije u pošiljci koja je pred novogodišnje praznike stigla iz Tanzanije, uz egzotične i bezopasne gmizavce, paukove i stonoge, u kasnim popodnevnim časovima na Beogradskom aerodromu 'Nikola Tesla'. Međutim, oku carinika, veterinarskih i inspektora zaštite životne sredine nisu promakle tri zmije, kojih nije bilo na spisku.
Odmah su pozvani stručnjaci Zavoda za zaštitu prirode Srbije, koji su ustanovili da se radi o tri primerka jedne slabo poznate vrste afričke zmije koja ima otrovnu pljuvačku.
Zmije su prenete u Zavod za zaštitu prirode, a zatim prebačene u prihvatilište divljih vrsta Zoo-vrta Palić.
Neobični putnici čekaju 'ekstradiciju' u zemlju porekla, a samo zahvaljujući striktno sprovedenoj zakonskoj proceduri izbegnute su posledice po nesuđene vlasnike ovih opasnih ljubimaca.
Poznati domaći biolog Predrag Peca Petrović, koji živi u selu Paštriću kod Mionice, upozorava da uvoz stranih vrsta predstavlja ozbiljnu pretnju autohtonim vrstama biljaka i životinja.
On upozorava da se sve više kao kućni ljubimci drže primerci nekih opasnih vrsta životinja koje nisu odgajane na farmama, već uhvaćene u prirodi.
BIFTEK ZA TIGROVSKI ROĐENDAN
Jagodina - Radnici jagodinskog zoološkog vrta nazdravljaju šampanjcem paru bengalskih tigrova Saju i Nataši na proslavi njihovog rođendana. Ovaj graciozni tigrovski par proslavio je šesti rođendan, a za doručak su počašćeni junećim biftekom s rođendanskom svećicom. Inače, tigrovima mraz i sneg očigledno ne smetaju, što se ne bi moglo reći za većinu uglavnom egzotičnih životinja žitelja ovog zoo vrta, jedinog južno od Beograda, koji je otvoren sredinom prošle godine.
*Palić: Humani ZOO vrt? 20. januar 2008. 09:09 Izvor: B92
Palić -- Palićki zoološki vrt nije ni najstariji ni, po broju životinjskih vrsta, najveći u Srbiji, ali su u njemu najhumaniji uslovi za životinje.
Palićki zoološki vrt je prostorno najveći u Srbiji. Ipak, iako zauzima gotovo dvostruko veću površinu nego beogradski, ovaj zoološki vrt ima tek četvrtinu životinjskih vrsta u odnosu na onaj u prestonici. Razlog ovakve situacije je želja palićkog osoblja da se životinjama pruži što prirodnije okruženje u kom borave.
Koliko uslovi u vrtu odgovaraju životinjama najbolje govori podatak da je par polarnih medveda, koji se inače jako teško razmnožavaju u zarobljeništvu, u poslednjih nekoliko godina čak tri puta imao mladunce, a pre nekoliko meseci je i par žirafa dobio prinovu.
Još jedna odlika palićkog zoološkog vrta jesu međunarodni kampovi za mlade koji se organizuju tokom leta, ali i edukativni programi. U ovom vrtu se naime svaki dan za đake osnovnih i srednjih škola organizuje praktična nastava.
Palićki zoo vrt od ostalih sličnih institucija izdvaja i to da jedini u Srbiji ima prihvatilište za divlje životinje koje bivaju ranjene tokom lova ili koje stradaju zbog otrova i na putevima.
U vrtu se zbrinjavaju i egzotične životinje koje se zaplene na carini ili u pet-šopovima, a i jedne i druge se, kad god je to moguće, nakon oporavka vraćaju u prirodnu sredinu. Ako iz bilo kog razloga to nije moguće, zoološki vrt ih zadržava u svojoj zbirci i nastavlja da brine o njima.
BeogradOsnovana Komisija za Zoološki vrt Autor: Tanjug 22.01.2008 - 20:50
Vrt u interesu Beograda >>>U Starom dvoru danas je održana osnivačka sednica Komisije koja će se baviti rešavanjem problema Zoološkog vrta, kojoj je prisustvovao i ministar zadužen za Nacionalni investicioni plan Dragan Đilas, saopšteno je iz Skupštine grada.
Đilas je naglasio da svako rešenje za Zoo vrt mora biti u interesu Beograda i njegovih stanovnika, kao i da se ovo pitanje 'ne sme rešavati kao političko ili lično, već pre svega kao stručno', i to na način koji će doprineti da on postane jedan od gradskih brendova.
Direktor Zoo vrta Vuk Bojović je istakao da će ono što Komisija bude odlučila ostati kao trajno rešenje Beogradu. Sastanku su prisustvovali član Gradskog veća Jasenko Lazović, direktor Javnog preduzeća 'Beogradska tvrđava ' Ljiljana Obradović, direktor gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Minja Jočić, direktor Zoološkog vrta 'Palić' u Subotici Mirko Ssinković, kao i predstavnici fakulteta Veterinarske medicine i Biološkog fakulteta.
http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=27754 , http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=01&dd=23&nav_id=281734, http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=27754
ZOO Koki-Zatvaranje ? vest –ZATVARANJE ZOO”KOKI”/Indjija ?
(Park su naselila cetiri medveda?) 
ako neko zeli da se obrati Goranu Jesicu, (Gradonacelnik Indjije)evo formulara: Pitajte Predsednika i Email: info@goranjesic.com,
vesti 2007.
*JANUAR 2008. Osnovana Komisija za Zoološki vrt/ Autor: Tanjug 22.01.2008 - 20:50Vrt u interesu Beograda>>>>U Starom dvoru danas je održana osnivačka sednica Komisije koja će se baviti rešavanjem problema Zoološkog vrta, kojoj je prisustvovao i ministar zadužen za Nacionalni investicioni plan Dragan Đilas, saopšteno je iz Skupštine grada.
Đilas je naglasio da svako rešenje za Zoo vrt mora biti u interesu Beograda i njegovih stanovnika, kao i da se ovo pitanje 'ne sme rešavati kao političko ili lično, već pre svega kao stručno', i to na način koji će doprineti da on postane jedan od gradskih brendova....Direktor Zoo vrta Vuk Bojović je istakao da će ono što Komisija bude odlučila ostati kao trajno rešenje Beogradu. Sastanku su prisustvovali član Gradskog veća Jasenko Lazović, direktor Javnog preduzeća 'Beogradska tvrđava ' Ljiljana Obradović, direktor gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Minja Jočić, direktor Zoološkog vrta 'Palić' u Subotici Mirko Ssinković, kao i predstavnici fakulteta Veterinarske medicine i Biološkog fakulteta.
*Otrovni 'ilegalci' na dočeku---3. januar 2008.
*PRIJAVA držanja divljih životinja u zarobljeništvu u objektu Zoološki vrt Beograd...... *BLIC online (Nataša Korlat/ 17.10.2007.) Nikad više životinja na manje prostora , *Izjava/Saopstenje/ povodom spekulacija oko preseljenja BEOZoo vrt'a, *REAGOVANJE NA TEKST:Beograd će imati dva Zoo vrta /BLIC (TEKST "BLIC"/Beograd će imati dva Zoo vrta Autor: M. Jankovic/ 25.08.07) *STRAVIČNO: MEDVED RASTRGAO MLADIĆA (naslovi,Avgust 2007.) +
20 mart 2007. tekst: "Životinjama će biti lepše uz Savu"Blic online » ......17 mart 2007 Blic, tekst: "Zoo vrt se seli u Surčin"/+ 29 januar 2007. Press, tekst: PRESS online » ......24 januar 2007. Nedeljni telegraf, tekst: "Nema privatizacije zoo vrta"
Tigar odgrizao ruku ženi u Sutomoru - 13. mart 2007. Sibirski tigar, kojeg žitelj Sutomora Stojan Sekulović drži kao kućnog ljubimca, odgrizao je u utorak ruku njegovoj majci.Slavka Sekulović, majka vlasnika para sibirskih tigrova smeštenih na privatnom imanju u Sutomoru, operisana je u barskoj bolnici i njeno zdravstveno stanje je stabilno, kazao je agenciji Beta direktor bolnice Zoran Srzentić.
PODGORICA (AFP) — Montenegrian police have seized two Siberian tigers and arrested three people for trying to smuggle the endangered animals. The tigers, a male and a female, were found in a van at Petrovici village, near the town of Niksic on a road that connects Montenegro and Bosnia, in a regular police check on the vehicle, police told Dan newspaper Wednesday.
Captive Wild Animal Report (pdf file)
Wildlife Trafficking News
tigroviPODGORICA -
Par sibirskih tigrova, koje je crnogorska granična policija zaplenila između ponedeljka i utorka u blizini granice s Bosnom i Hercegovinom, postali su veliki teret za vlasti Crne Gore.Ma koliko to kontroverzno bilo, tigrovi se nalaze kod vlasnika koji je osumnjičen za njihovo krijumčarenje.
Brigu za nesvakidašnji 'ulov' crnogorske policije, naime, preuzelo je Ministarstvo zaštite životne sredine i Zavod za zaštitu prirode, a kako Crna Gora nema niti jedan zoološki vrt a ni druge odgovarajuće uslove za čuvanje i držanje tigrova, kaveze s retkim životinjama vratila je njihovom vlasniku - na čuvanje.
Na temelju Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženih životinja (CITES), a ovi tigrovi se nalaze na toj listi, brigu o njihovom čuvanju preuzima država.
'Tigrove su pregledali veterinari i utvrdili da su u dobrom stanju. Smešteni su u kavezima, u Sutomoru, kod osobe koja je osumnjičena za njihovo krijumčarenje. Ukoliko se u sudskom postupku utvrdi zemlja porekla, Crna Gora će ih vratiti u tu državu o svom trošku. U protivnom, u dogovoru sa sekretarijatom Konvencije doneće se odluka o daljem postupku', kazao je Lazarela Kalezić, savetnik u Ministarstvu životne sredine.
Stojan Sekulović, vlasnik jedne diskoteke, javio se kao pravi vlasnik para tigrova. Kazao je kako je 'veliki ljubitelj sibirskih tigrova', i da ih je 'dobio na dar od svog prijatelja iz Hercegovine'. Ponosno ističe kako će uskoro taj par tigrova dobiti prinove.
Sekulović tvrdi kako je 'sve legalno', jer je nameravao napraviti privatni zoološki vrt, ali nije objasnio zašto je tigrove prevozio uskim seoskim putevima, zaobilazeći službene granične prelaze.
*Izjava/Saopstenje/ povodom spekulacija oko preseljenja BEOZoo vrt'a
16. 04. 2007. је у Центру "Сава" одржан избор првих супербрендова у Србији. Награђена су 34 бренда у исто толико категорија. У конкуренцији 2800 заштитних марки стручни жири је изабрао 238, које су затим оценама од 1 до 20 оцењивали потрошачи. Београдски зоолошки врт је добио признање - статус GRAND SUPERBRAND-а у категорији Култура и забава. 
!!!! DECEMBAR '06.>>>>>> Poznati Beograđani i gradonačelnik podržavaju ideju Bogdana Tirnanića da Beograd dobije svoj cirkus??? (više pročitajte ovde) +++++ *Hrvatski gradovi koji su zabranili cirkuse sa životinjskim tačkama Prinova: Kengur /// Kengur (beba) ispao iz majčine torbe (majka nepoznata(??), kaze veterinar beo zoo vrt-a). Kengurče je prebačeno u inkubator, gde će visiti u torbi dok uprava zoo ne odluči drugačije.
~~~~~~~~~~~~~~~~
**Tigrovi teski oko 200 kilograma, neprocenjive vrednosti, pronadjeni su u kavezima pozajmljenim iz beogradskog zooloskog vrta, ciji direktor Vuk Bojovic nije mogao da objasni na koji nacin su kavezi stigli u Crnu Goru.Brigu za nesvakidasnji "ulov" crnogorske policije, preuzelo je Ministarstvo za zastitu zivotne sredine i Zavod za zastitu prirode, a kako Crna Gora nema nijedan zooloski vrt a ni druge odgovarajuce uslove za cuvanje i drzanje tigrova, kavezi s retkim zivotinjama vraceni su njihovom “vlasniku” - na cuvanje. Na temelju Konvencije o medjunarodnoj trgovini ugrozenih zivotinja (CITES), a ovi tigrovi se nalaze na toj listi, brigu o njihovom cuvanju preuzima drzava. "Tigrove su pregledali veterinari i utvrdili da su u dobrom stanju. Smesteni su u kaveze, u Sutomoru, kod osobe koja je osumnjicena za njihovo kriumcarenje. Ukoliko se u sudskom postupku utvrdi zemlja porekla, Crna Gora ce ih vratiti u tu drzavu o svom trosku.U protivnom, u dogovoru sa sekretarijatom Konvencije bice donesena odluka o daljem postupku", kazao je Lazarela Kalezic, savetnik u Ministarstvu za zastitu zivotne sredine.
Sibirski tigrovi Dimitrije i Milica.
Ko zna kakvim kanalima stigli u Crnu Goru. Dimitrije je otrovan i odran. Milica je okotila 3 tigrica, svi su uginuli.
Nije imao ko o njima da se brine.Milica je sada sama i rice po ceo dan.
April 2006.>>
Smoki Maraton 
detaljnije
Januar 2006.>>Pre čuvenog 5. oktobra vrt je funkcionisao bolje. Kajem se što sam vređao prethodnu vlast. Nisu ni oni bili zlatni, ali u odnosu na ove sada, koji otvoreno rade protiv vrta, bili su sjajni! Zlatno doba zoološkog vrta bilo je krajem osamdesetih, za vreme Ante Markovića. Nismo imali tolike brige kao sada. - Tada mi je plata bila 2.500 maraka, dnevno je u vrt dolazilo na hiljade posetilaca i bili smo uporište sezonskih radnika iz inostranstva. Sada je, nažalost, sve drugačije. Tako Kalemegdan, umesto da izgleda kao Versaj, sve više liči na bazare po Avganistanu. Previše je preprodavaca koji nesrećnoj deci prodaju kojekakvu bižuteriju, siva ekonomija cveta, a Grad ni prstom da makne - ogorčen je Bojović.
Vesti 2005.
Decembar 2005:/ Beogradski Zoo poklonio dva polarna medveda…?
>(decembar 2005.) 4 četiri mečeta polarnog medveda rođena u BGD ZOO....
>(Decembar 2005.)Belgradski zoo' dobio 4 maldunčeta geparda? 
Decembar>Belgrade Zoo dobio dva mladunčeta belog lava: (Vamby & Shumby)
http://www.thestar.co.za/index.php?fSectionId=132&fArticleId=3034238
>>Avgust 07.2005./ rođena dva mladunčeta crnog pantera, majka ih nije htela te su ih dali psu na usvajanje...
>> August 02.2005. / posle 5,30h rođena je beba zebre
>>> July 22.2005. /17,30-h' beba nilskog konja je rođena
>>>July 14.2005./ Rođena je Beba foke(nazvana Olja)
Pročitajte nagrađenu priču u integralnoj verziji. Priču je napisala- Milka Knežević Ivašković. Pogledajte i mišljenje žirija na sajtu Narodne biblioteke u Boru.
Kavez je veliki, otprilike, dvadesetak kvadrata. Sa tri strane, bočnih i prednje, okružen metalnim rešetkama, a zadnjom naslonjen na kameni zid, on zapravo predstavlja ograđen šanac. Na gornjem, krovnom delu - parče neba i delići pokidane zavese od nekadašnje gusto ispreplitane čelične mreže.
Kavez kao kavez - nimalo bolji ili gori od ostalih: betonska podloga, prljavi ispust za vodu, udubljenje u zidu u koje se medved može delimično ugurati za vreme obilnih kiša ili hladnoće. Velika gvozdena alka, nalik zarđalom zvekiru, nabijena u kamen na sredini kaveza i za nju okačen lanac, koji je obmotan oko medveđeg vrata. Lanac omogućava medvedu da kruži šest metara u prečniku, pomerajući se kao kazaljka na satu. On je navikao na to ograničeno kruženje i odavno - ima tome desetak godina - shvatio da se, odakle god da krene, uvek vraća na isto mesto. Ponekad oseti nepodnošljivo, strahovito bučanje u glavi i tada se, trčeći u krug, propinje u vis. Jedino svetlo dopire odozgo, iz komada plavetnila. Medvedu to liči na nešto, što je nekada, negde, već video. Isprva tuli, a zatim brunda. Može čuti lepljivi zvuk sopstvene pljuvačke i njuši miris koji luče njegove žlezde, podstaknute neobjašnjivim osećanjem nemoći.
Duboka je tama pored ivica rešetaka, još dublja iza potpornog zida. Ponekad medved šapom uspe da smakne guštera koji skakuće po kamenu. Povremeno mu teritoriju naruši drski pacov u potrazi za ostacima hrane. U poslednje vreme, ostataka je sve više. Plesnivi hleb, ubačen u ispust za vodu, i pomešan sa fekalijama, ne predstavlja privlačan zalogaj ni za alavog glodara.
Pre nego što je došao ovde, medved je celu večnost plesao po vrelom ugljevlju, ne čuvši nikakvu drugu muziku ili ritam, osim paničnog čekićanja svog srca. Sada nema nikog, ko bi ga nagonio na ples. Čuvar, koji ulazi u kavez, donosi hranu i povremeno gunđa, jadajući se na strahote ljudskog života, liči mu na njega samog. Miriše na trulo šumsko lišće. Taj miris je samo nagoveštaj već zaboravljenih mirisa divljine, ali je urezan u medvedovo pamćenje. Inače, njegov svet sačinjen je od mora mirisa; ni jedno drugo čulo nije razvijeno do tog savršenstva; ništa nije jasnije od golicanja vazduha po sluzokoži nozdrva... Medved ga oseti kao električni impuls, blagi udar što celo njegovo biće učini velikim strujnim kolom; telo mu se iznova puni nevidljivom materijom, koja je njegov pogon, snaga i energija promenljivog intenziteta.
Iako poznaje svog dvonogog hranioca, medveda zbunjuje ono drugo, bezmirisno biće, koje se šunja iza čuvara. Hoda istim korakom kao čovek, ali menja veličinu - sad je kraće, sad duže - i, u smiraj sunčanog dana puzi po kamenom zidu poput džinovskog guštera. Ta velika, crna, nepoznata životinja, prikrada se i menja oblike, preteći da će medveda usisati u svoje crnilo. Pritaji se u nekom uglu, pa nenadano poskoči medvedu iza leđa. Čas je grubi crtež na kamenu, čas krupna, neuhvatljiva, crna ptica. Medved ne zna poreklo neobičnog, hladnog predatora. Samo oseća da su zmijoliki obrisi i čuvar nekako povezani.
Ovaj medved ne voli tamu, niti promenljivost oblika. Pokreti došljaka, to nepodnošljivo tiho puzanje, preletanje sa zida na beton i obrnuto, obmanjuju njegovo oko. Medved se brani režanjem i kandžama, i svaki put pod šapama oseti samo hladnoću i prazninu. Rado bi ščepao tog nametljivca a tada bi ga smrvio... razderao... kandžama, zubima... Zgnječio telom, prsima, celim bićem.
Katkad se čovek-čuvar nasmeši, pa medved svojim sitnim, crvenim očima primeti da se na tom licu nešto promenilo; osmeh, doduše, više liči na ožiljak, izrezbaren nožem, ali je znak... Znak da će čuvar zavući ruku u džep, reći - E, međede, jado jedna! - i izvaditi kocku šećera ili bombonu, vlažnu i natopljenu ljudskim znojem, i baciti je medvedu.
Životinja ne razume šta dvonogi govori, ali joj je ritam izgovorenih reči poznat i umirujući. Pa ipak, ona ne voli svog hranioca. Nije joj ni do slatkiša, ali kad čovek želi da ona jede, ona tako i čini. Pametan je taj mrki medved, onoliko koliko to njegova sorta dopušta. Posle se prući na beton, pretvarajući se da spava i oprezno žmirkajući ispod oka, dok čuvar na brzinu i na pristojnoj udaljenosti, ubacuje komade bajatog hleba u ispust. Ništavilo je stalno tu - u jednom trenutku ptičurina, u drugom gmaz. Leprša mu u njušku, zavlači mu se pod šape, proždire... a da medved nije proždran. Katkad šapuće. Ružni su to zvukovi; zbog njih medvedu buči u glavi. On čulji uho, iščekuje neki umirujući glas i, ujedno, vreba priliku da zgrabi neprijatelja. Ali, ne može ga se ni otresti, niti zgrabiti. Crni obris neprekidno tabana za čovekom, stremeći da se sa njim sjedini. Kako se medvedu čini, čuvar je zbog toga - i ni zbog čega drugog - jači i veći od njega samog. Zastrašujuć. Gotovo veličanstven. Sa produženom, metalnom rukom, koja medveda udara gde stigne - nadmoćan. Čovek to čini kada hoće da ga natera da se povuče u svoju rupu na zidu; povremeno, čak, iz obesti ili zabave, da zasmeje navijače iz publike.
Kada čuvar ode, nestane i crna mrlja. Prateći njegov korak, otpuzi sa zidova i za sobom ne ostavi ništa. Čak ni miris.
Groteskni obrisi zaviruju u medvedov životni prostor. Njihovi prsti sviraju po rešetkama, lica su im priljubljena uz ivice kaveza. Imaju udove kao medvedi, ponekad se kreću kao medvedi - mašu glavama, njišu se levo-desno, ali vonjaju drugačije. Gledaju ga stotinama svetlucavih očiju, premeravaju ga, procenjuju... Te oči liče na zvezde, okačene o delić svoda iznad šanca. Ali, samo oči... Sve ostalo medveda podseća na nešto, nekad i sad, neprijateljsko i strano... Nigde da se sakrije od tih nametljivih, ispitivačkih pogleda.
Oni nešto očekuju od njega. Traže... Ne udaraju ali ipak deluju preteći.
Misli i zaključci ne postoje u medveđoj glavi - samo kratki impulsi, koji varniče u mozgu poput jalovih iskri. Počinje da pleše: težinu prebacuje s noge na nogu, pokušavajući da prati dobovanje u grudima. Skakuće dok mu ne dosadi, ili dok na njega ne padne kiša jestivih otpadaka. Tada je medved skoro zahvalan i skoro smiren.
Kada zacrni nebo iznad kaveza, medved opet vidi obrise. Zaklanjaju Mesečevo lice. Kad nema mesečine, oni su tek nejasne mrlje. Tamno na tamnom. Vetar nosi poruku pravo u njegove nozdrve i šapuće mu ko su, zapavo, ti plesači u mraku: samo ljudi... Samo čudovišta na dve noge. Ne daju mu da spava, viču, gađaju ga praznim limenkama (koje tako prijatno zveče kad padnu na beton, ali nemaju nikakvog važnijeg značaja za medveda), tuširaju ga svojom smrdljivom mokraćom... Medvedu mirisi kazuju: to su oni isti, što su ga nekada davno terali da pleše, isti koji na njega danonoćno motre, oni što su odveli mečku iz njegovog kaveza... Ljudi... Lanci... Lanci... Ljudi. Bljeskovi sećanja popunjavaju šupljine medveđe memorije, jezive davnašnje slike smenjuju se sa mirisima skoro odvedene ženke, bez koje 'dom' više nije isti.
Uspravlja se na zadnje šape i pokazuje se tim senkama u punoj veličini - skoro dva metra dugačak i punih sto pedeset kilograma težak. To ne čini iz ljutnje, već kako bi upozorio uljeze da mu ne zaklanjaju parče neba i ne uzurpiraju njegovu teritoriju. Brunda, urla, trči svojom polukružnom trasom, pokušavajući da, težinom tela, iščupa alku iz kamena.
Rešetkasta vrata, koja dele kavez od spoljnog sveta, uz škripu se otvaraju. Međede, ej, međede, smiri se! - čuje iza svojih leđa glas i nozdrve mu se pune poznatim mirisima: trulež lišća, kiselkasti smrad čovekovog urina, zadah znoja i alkohola... Čovek je nesiguran na nogama, ljulja se u hodu, poput ranjenog medveda - levo-desno - i nešto mrsi sebi u bradu, mlatarajući gvozdenom šipkom. Ljut je, pijan... i ko zna šta sve se mota po njegovoj glavi... Ali crne mrlje nema. Medved jasno vidi: dvonogi je sam i malen. Manji nego ikad. Spor kao pacov. Slab kao mladi gačac, koji se onomad stropoštao sa krošnje iznad kaveza.
U medveda jurca neka bezimena sila. Tetive mu se zatežu; oseća kako mišići bubre u naletu snage. Pruža šapu i kandžama, kao kad se poigrava zelembaćem, kači čovekovu nogu.
Onog trenutka kada je ispustio šipku i pao na beton, čoveka je izdao razum. Pantalone mu se, iste sekunde, natapaju mešavinom mokraće i izmeta. Bol u nozi ne stiže da registruje kao bol; to je samo udarac - vrišti mu u mozgu, dok rukom pokušava da obuhvati stopalo. Pod jagodicama prstiju oseća krzno, a šaku mu obavija toplina medveđeg daha. Sve što je ostalo od njegovog života, osim osnovnih funkcija, beži u najzabačenije i najmračnije ćoškove svesti.
Svojim čeljustima medved vuče čovekovu nogu. Iako mu nedostaju očnjaci, koje su mu ljudi iščupali dok je bio mladunče, njegova vilica bez mnogo napora drobi krte kosti. Ljudsko biće lako je kao perce, pogodno da se zavrti u krug, i pruža izobilje zanimljivih mirisa. Može se vući po betonu, bacati kao krpena lutka, a kloparanje glave, dok udara po rešetkama, liči medvedu na kotrljanje prazne limenke. Cap-cap... tako zvuče kandže kada se zariju u butinu... Još jedno cap-cap, i čovekovo lice pretvara se u kašu. Očna jabučica, poput krupnog i sjajnog klikera, curi niz krvavi obraz. Noge su mu smrskane i klize po betonu kao pipci mrtve hobotnice. Ali, čovek je još živ i pokušava, poslednjim trunkama snage (bezglasno, jer mu jezik visi kao komad živinske džigerice) da mlatara rukama. Medved ne može odoleti toj hrpi mesa koja se batrga pod njim i čini poslednji potez: leže celom težinom preko čovekovog tela, osluškujući, s čuđenjem i, ujedno, likovanjem, kako pod njim puca krletka od rebara.
Kada je sve gotovo, povlači se u nišu u zidu. Tamo čeka hoće li se čuvar pridići sa zemlje i kazniti ga udarcima, ili, možda, počastiti kockom šećera.
Čekajući minutima ili satima, nemerljivim ljudskim poimanjem vremena, pada u san, u kome sanja kako pleše na vrelom ugljevlju.
Šiva,
Priče napisala: Milka Knežević Ivašković
BALADA O DUŠKU BEZUŠKU
Neobičan je bio taj Duško: beo, sa crnom flekom preko oka, koja je njegovom liku davala pomalo mangupski izraz. Divna, svilenkasta dlaka, živahne oči i nos poput malog, sjajnog dugmeta. Jednom rečju, bio bi prosto savršen kunić, da nije imao manu koja se, u svetu njegovoh rođaka, nije praštala. Naime, nedostajalo mu je jedno uho.
Duško nije imao pojma o tome. Nikada nije stekao predstavu o svom izgledu. To mu i nije bilo važno. Kada bi, skakućući po stanu, naišao na ogledalo, mislio je da se s one strane nalazi neki drugi kunić. Pozivao ga je na igru, kreveljio mu se, mrdao onim jednim uhom – ali taj drugar bez mirisa i glasa, nije pokazivao nikakav interes za druženje.
Zato se Duško zabavljao na druge načine: kotrljao je svoju lopticu, glockao bombone i komadiće keksa zaturene ispod nameštaja, cepkao novine i razvlačio kablove. Grickao je on i druge stvari – čipkaste listiće peršuna, grozd čvrstih rotkvica, slatku šargarepu – ali, nekako, nije mogao odoleti rukohvatima fotelja i lavljim nožicama stilske komode. Uostalom, šta je Duško znao o Lujevima, beržere-foteljama i svim onim stvarima, koje ljudima toliko mnogo znače?
Dok je bio manji, Devojčica, kojoj je pripadao, volela je da ga drži u svom krilu, u svom krevetu, u svojoj kućici za lutke. Oblačila mu je Barbikinu haljinu, vezivala ružičastu mašnu oko njegovog uha, stiskala ga oko vrata – toliko, da se plašio kako će ga ugušiti. Ponekad bi ga potopila u sapunicu odvratnog, sintetičkog mirisa maline. Voda mu je ulazila u nos, usta, oči... i otimao bi se iz njenog čeličnog zagrljaja, sve dok ga ona ne bi izvadila i umotala u mekani peškir. Ipak, i pored svih muka koje je podnosio, voleo je njen topli dah, nežne poljupce, češkanje ispod brade i – naročito – trenutak kada se, uveče, zagnjuri u njenu dugačku kosu, rasutu po jastuku.
Bilo kako bilo, Duško Bezuško je primetio da mu Devojčica, u poslednje vreme, poklanja sve manje pažnje. Otkako je prerastao lutkinu kuću i lavabo, niko ga, pa ni ona, više nije uzimao u ruke. Nije, doduše, zaboravljala da mu promeni vodu u posudi, niti da ga nahrani. Ali, ujutru bi ga grubo izgurala iz svog kreveta i žurno odskakutala negde, brzinom najbržeg kunića. Bilo je i novih momenata u njenom ponašanju: naglih promena raspoloženja, iznenada zažarenih obraza, suza (koje je Duško jednom polizao, i zaključio da su slano-gorkog ukusa), vike (koja nije nimalo prijala Duškovom uhu), pa zatim – sve ređe – nežnih milovanja i prijatnog šapata (koji su VRLO prijali Duškovom uhu i srcu).
Jednog dana, Duška Bezuška su Devojčica i njeni roditelji spakovali u putnu torbu (mračnu i nadasve neprijatnog mirisa) i odneli u zoološki vrt. Na rastanku, Duško je, u zagrljaju Devojčice, osetio, po ritmu otkucaja u njenim grudima, da je to njihovo poslednje viđenje. Pomicala je svoja mala, srcolika usta i oblikovala reči, koje on nije razumeo.
Stavili su ga – neki drugi ljudi, ne mnogo nežni, i ne previše topli – u kavez sa gomilom drugih kunića. Prvi put je, posle mnogo vremena, video pripadnike svoje vrste. I, pre nego što je sebi dopustio pomisao da će mu ovde, možda, biti lepše, jedan veliki mužjak mu je prišao i ugrizao ga za uvo.
Duško Bezuško se, drhtureći, sakrio u ćošak, iza jednog kamena.
Neka druga, nepoznata Devojčica provukla je vrh štapa kroz mrežu na kavezu, i bocnula ga u leđa. «Gle, kako je smešan ovaj zeka! Nema jedno uvo!» povikala je i, mada Duško nije poznavao ljudski jezik, primetio je podrugljiv ton u njenom glasu.
Bocnula ga je još jednom, pa još jednom...
Premestio se u drugi ćošak. Tamo je, šćućuren, sedeo jedan mladi kunić, očito podjednako nov i zbunjen okruženjem. Pozdravili su se dodirivanjem njuškica. Duško je pomislio kako svako zlo ima i svoju dobru stranu; pa, ako je već zauvek izbačen iz kreveta Devojčice, možda će mu, u društvu pripadnika njegove vrste, igra biti zanimljivija? Zamislio je skakutanje po busenu trave, kotrljanje kamenčića, jurcanje po betonu. Pred njim se otvarao jedan sasvim drugi svet: žmurke, pentranje... igranje dok ne ogladni, a zatim, kada se najede sveže šargarepe, opet sve ispočetka. A bilo je tu – što je sagledao iz svog kutka, i povrh straha koji mu je ubrzao puls - i vrlo ljupkih drugarica.
U neko doba, u kavez su im ubacili komade starog hleba. Iako vrlo gladan (a Duško je stalno bio gladan), nije uspeo da se dočepa nijednog, jedinog parčenceta. Odrasli kunići su ga pretekli.
Uveče se pribio uz svog novog druga i dremao, osluškujući zastrašujuće zvuke i njušeći preteće mirise. Sanjao je Devojčicu, nen jastuk i toplo udubljenje na beržere-fotelji.
U zoru ga je neko grubo trgnuo iz sna i uzeo u ruke. Možda me vraćaju kući – pomislio je radosno. Hteo je da krikne i podeli sreću sa drugim kunićima no, oni su ga samo gledali staklastim pogledom, ukočeni i bezglasni. Ljubomorni su, pade mu na pamet, a možda se kaju što su prema meni bili neprijateljski raspoloženi.
O, bio je tako veseo, tako razdragan, kako se nije osećao već mesecima. Liznuo je, u znak zahvalnosti, ruku koja ga je držala.
Odnet je u tamnu prostoriju i Duška je, u deliću sekunde, opet preplavio neodređeni strah... strah od mraka, nepoznatog mirisa... i tog groznog zvuka, koji je pomalo ličio na šuškanje novina ili šištanje ključale vode iz čajnika u kuhinji njegovog nekadašnjeg doma.
Zatim su ga ruke spustile u staklenu kutiju. Osetivši iznenadan smrad truleži i nečeg drugog – što je u njegovom mozgu bljesnulo kao uzbuna pred drevnim neprijateljem – pokušao je da iskoči. Ali poklopac iznad njegove glave već je bio skliznuo. Istog trenutka pažnju mu privuče tiho kretanje iz suprotnog ugla i dve crvene, sjajne tačkice koje su ga posmatrale. Splet mišića, sklupčan poput odbačenog, šarenog konopca za preskakanje, polako se odmotavao.
«Bezuhi, ovo je naš piton – Kaća», rekao je čovek. «I mnogo je gladna.»
Bilo je to poslednje što je Duško čuo u ovozemaljskom, čovekovom svetu.
PRIČE IZ ZLOVRTA - anti-bajke - NEBO IZA REŠETAKA
«Šumska devojčica» budi se još u zoru, cvokoćući od hladnoće. Nema nikog da je privije uz sebe. Rezusi, a naročito šimpanze iz susednog kaveza, imaju prednost: članovi brojne porodice mogu se međusobno zagrejati svojim telima.
Vanja je sama. U njenom kavezu nema drugog mladunčeta, ili makar nekog džangrizavog, starijeg orangutana. Nikoga, i ništa – osim malo nabacane zemlje na betonu, nešto suve trave i jednog mrtvog panja.
Svaki novi dan počinje i završava isto kao prethodni: hrane i dokolice u izobilju, prijatelja niotkuda. Vanja uglavnom drema pod čkiljavim svetlom sijalice ili proučava lica onih nametljivaca koji drsko zaviruju u njen skromni prostor. Često viđa ženke Majmuna Koji Hodaju Uspravno, kako nose svoju mladunčad, i ta slika joj deluje nekako poznato, samo što ne može da se seti odakle.
Postepeno je i na njih prestala da obraća pažnju.
Ponekad se igra tako što ređa kamenčiće. Drugi put pronađe zalutali sjajni omot od bombone i kroz njega gleda nebo.
Strašno joj je dosadno. Rado bi prešla u zeleni svet s one strane rešetaka; baš bi ono drvo dobro došlo za malo jutarnje gimnastike; oh, kako mami onaj komadić plavog neba… A tek leptiri – to krilato cveće! Kako bi se Vanja slatko igrala sa njima! Ali, kad god zatrese rešetke svog kaveza, ne bi li ih makar malčice pomerila, kazne je mlazom hladne vode. Katkad je udare metalnom šipkom; kada je previše živahna, oko ruku i nogu stave joj okove i lance. U svetu Majmuna Koji Hodaju Uspravno, orangutani su žive igračke.
Šumska devojčica često sanja neko čudesno mesto, prepuno drveća. U snu vidi lišće, korenje, travčice, pečurke i cvetove neobičnih oblika. Čak može omirisati zreli plod sočne, divlje smokve. Može čuti jutarnje zvižduke gibona, i hor tropskih ptica-pevačica.
U snu, Vanja putuje na leđima svoje majke i obuhvata, jednim jedinim pogledom: buljooke avetinjake koji svojim blistavim očima vrebaju kolonije mrava, milione sitnih buba koje na svojim nožicama raznose polen penjačica i tropskih lijana…Drveće širi grane u slojevite svodove, gore, u visinu… Mlado lišće niče iz svake pukotine drveta, iz svake zemljine pore… Put ispresecan svetlucavim mrežama velikih paukova i džinovskih paprati… Zelene zavese isprepletenih lijana, mangrova i puzavica. Zatim kišu, pa sunce, i opet kišu… Kišne kapi, koje su se zadržale na lišću, i presijavaju se u hiljadama boja, polako klize, da bi se naglo otisnule na dole i, uz poznati zvuk, raspršile u stotine manjih.
Ona sluti da je to beskonačna šuma iz koje je potekla, ali se više ne seća tako jasno kao nekad. Pamti neki davnašnji oštri prasak, koji je trgao iz sna na ležaju u krošnji smokve. Toliko se bila uplašila da je pritisnula svoje telo uz majčino. Ali, majka je čudno spavala, opuštenih udova i glave zabačene unazad. Oči su joj bile širom otvorene, kao i usta, mada nije ispuštala ni glasa. Na čelu joj se širila crvena mrlja.
Vanja nije znala zašto majka ćuti, ali miris koji je dopirao od njenog mlitavog tela bio je nepoznat i zastrašujući.
Nečije ruke su je skinule sa drveta. Zatim su je stavili u neku malu, drvenu kutiju. Putovala je i truckala celu večnost. Bila je u mraku, a ono malo svetla što je dopiralo kroz uske proreze, nije joj omogućavalo da vidi gde se nalazi.
Posle nekog vremena, truckanje je prestalo. Izvadili su je, prevrtali, istezali joj udove, pljeskali po stomaku. Primetila je da jedan od tih Majmuna Koji Hodaju Uspravno ima oči boje šumske trave. Ali, kada je htela da ga dodirne, pokazao joj je velike, bele zube. Vanja se povukla u ćošak. «Zašto se kezi? Šta sam loše učinila?» upitala se.
Zatim su je odveli u neku prostoriju sa veštačkim panjem u sredini, ispustom za vodu i rešetkastom pregradom koja se, po potrebi, dizala, i vodila u otvoreni deo. Odmah je pohitala ka panju i dugačkim rukama obuhvatila stablo. Međutim, ono je bilo bezmirisno; na njemu nije bilo ni grana, ni plodova, ni lišća, ni mušica, guštera, kljunorožaca, pa čak ni alavih harzi…
Posle nekog vremena šetkanja zaključila je da, odakle god da krene, uvek stiže na isto mesto. Ovde nije bilo ničeg zanimljivog za istraživanje, a prepreke su bile od suviše gustog materijala da bi kroz njih mogla proći. Gurala ih je rukama i nogama, ali se one nisu nimalo pomerile. Par puta ih je udarila glavom, ali od toga ju je glava samo bolela.
Uveče, kada se spustio mrak, čula je žamor nekih ptica, riku zveri, jauke, plač… Popela se na panj i zanjihala telo, u ritmu levo-desno, levo-desno… Ljuljuškanje je bilo siguran način da se smiri i zaspi.
Tako Vanja provodi već godinu za godinom. Prošlo je mnogo dana otkako je pojela poslednju zrelu smokvu. Osim svoje majke (koju više i ne pamti), nikada više nije srela drugog orangutana. U Vanjinom snu, šuma je prelepa i topla; na javi, međutim, nikada se ni bi usudila da u nju ponovo kroči. Ona više ne pripada svom zavičaju. Ako bi se ikada, kojim slučajem, vratila, morala bi prethodno da prođe pravu skautsku obuku za preživljavanje.
Da je mogla razumeti ljudski govor, Vanju bi užasnulo saznanje da se njena mama više nikada neće probuditi, kao i mnoge druge majke orangutana koje su ostale mrtve u krošnjama tog istog dana, u toj istoj šumi, kada su Vanju oteli iz njenog doma. Razumela bi i da čovekove zelene oči nemaju ni trunke lepote koju ima šumsko lišće.
A kada bi se ljudi potrudili da razumeju Vanjin pogled, shvatili bi da se, iza tog ljupkog sjaja u očima, kriju suze – nalik ljudskim – koje su izraz nemoći, bola i čežnje.
Čežnje za makar jednim, jedinim drvetom. i ponekim dodirom.
~~~~~~~~~~~~~~
SLONOVI PAMTE
Razmišljanja jednog slona
Imam četiri noge, surlu i veliki mozak. On je često nepoznanica i za mene samog, a kamoli za ljude.
Ljudi misle da mi, slonovi, nemamo svest.
Nisam siguran za ostale vrste ali ako, osim što vidim, čujem, takođe i osećam bol, ljubav, tugu, zadovoljstvo – onda mora biti da sam sličan čoveku. Za razliku od njega, koji veruje u Boga izvan sebe i u sebi, ja obožavam Majku Prirodu.
Majka Priroda poklonila je nama, slonovima, široke savane i bujne prašume, po kojima smo lutali celog života. Nismo imali neprijatelja sve dok se nije pojavio čovek. Prvo je poubijao naše pretke, mamute. Oprostili smo mu, i nastavili život kao da rata nije ni bilo. Ali, mali čovek se osilio: počeo je da krči šume i gradi naselja na našoj teritoriji. Nekad su se ta prostranstva činila beskrajnim. Iz generacije u generaciju, naš životni prostor se sve više sužavao.
I opet smo mu oprostili.
Čoveku ni to nije bilo dovoljno. Sit i dokon, iz zabave je počeo da ubija naše afričke rođake, samo da bi se slikao pored njihovih leševa i izvadio im kljove od kojih je kasnije pravio ukrasne predmete.
Kada krdo afričkih slonova naiđe na groblje pripadnika svoje vrste, svi – od najvećeg, do najmanjeg – kleknu i plaču. Da li si to znao, čoveče?
Kada lavovi, leopardi ili hijene zgrabe naše mladunče, borimo se za njegov život.
Dok slon umire od starosti ili bolesti, stojimo pored njega, pazeći da smrt protekne dostojanstveno. Svojim telima ga branimo od gladnih napasnika. Kada mu se duša spoji sa Majkom Prirodom, svako od nas ga dodirne u znak poslednjeg pozdrava.
Ako ljudi otmu naše mladunce, izgazimo im useve i porušimo kuće. Ne činimo to iz obesti niti iz mržnje, samo tražimo da nam se vrati ono što je naše.
Pamtim svoje detinjstvo, kada sam se surlom držao za majčin rep. Roditelji su skoro dve godine čekali da dođem na ovaj svet. Kao najmlađi u krdu, uživao sam sve privilegije. Na lestivici hijerarhije bio sam beznačajan, ali sam, po slonovskim zakonima, bio predodređen da jednog dana postanem vođa.
I bilo bi tako, da me nisu oteli ljudi. Ubili su moju majku, koja je sa mnom mirno brstila lišće. Mene su odveli u cirkus, u kome sam proveo narednih dvadeset godina. Dali su mi ime «Ganeš», po ljudskom božanstvu, i morao sam da naučim kako da stojim na jednoj nozi, trčim u krug, trpim da se ljuljaju na mojoj surli... Sve zarad ljudske zabave. Ako ne bih slušao, dobijao sam batine. Nisu bolele. Moja koža je debela i otporna na udarce, ali mi je srce ranjivo. Ponekad su me krotili električnom palicom. Shvatio sam da, ukoliko hoću da preživim, moram da pretrpim i sačekam svoj trenutak.
Nisam imao nijednog prijatelja. Pokušavao sam da navedem svog krotitelja da mi se barem osmehne ili kaže neku toplu reč. On je bio sićušan čovek a prema meni se ponašao kao Kralj slonova. Nisam to više mogao da podnesem i, jednog dana, zatrčao sam se na njega, oborio ga na zemlju i pritisnuo svojom nogom. Nisam imao nameru da ga ubijem; to, jednostavno, nije u slonovskoj prirodi, ali... potpuno sam izgubio kontrolu nad svojim postupcima.
Zatim su me odveli na još gore mesto – u zoološki vrt. Strpali su me u samicu, u kojoj sam imao tek toliko mesta da mogu da se okrenem. Zime sam provodio zatvoren u tom skučenom prostoru, udarajući glavom o zid i željno iščekujući proleće kada bi me puštali napolje.
Zime, proleća, leta, jeseni... pa opet zime... Već petnaest ih je prošlo, a moj život tapka u mestu, ograničenom zidovima i barijerama koje ne mogu ukloniti. Jedna noga mi otečena, izranavljena i bolna, jer, u toku hladnih dana, provedenih u samici, stojim u sopstvenom urinu. Niko nije došao da mi ublaži svrab i bol. Kupaju me retko, a ja tada pozavidim mojim afričkim i azijskim rođacima na valjanju u blatu i tuširanju mlazevima rečne vode. U proleće, kada izađem na parče slobode, vezan lancem za otečenu nogu, posetioci me maze po surli i nude mi svakojaku hranu. Uzimam. Ne zato što sam gladan, već zato što sam željan društva. Prepoznajem lica koja sam viđao i ranije, sećam se svakog, ko mi se osmehnuo. Pamtim. Beležim u svojoj glavi. Primećujem da ni svi ljudi, kao i slonovi, nisu isti. Neki me vole, neki me se plaše... Ali, niko me ne razume.Većina njih misli da se prijateljstvo slona kupuje šakom kikirikija. Mnogima se moje ljuljanje levo-desno i napred-nazad čini kao izraz raspoloženja. Ja, zapravo, na taj način ublažavam stres i bolove u nozi.
Sad sam na polovini svog slonovskog veka. No, slutim da neću izdržati toliko dugo. Živim u centru grada, punom buke i izduvnih gasova. Tuku i ovde, lome mi želju za životom. Jednog dana, noge će me izdati i ležaću, sasvim sam, do poslednjeg izdisaja. Dok slon umire od starosti ili bolesti, celo krdo stoji pored njega, pazeći da smrt protekne dostojanstveno. Da li si to znao, čoveče?
Kada mi se duša bude spojila sa Majkom Prirodom, ko će me dodirnuti u znak poslednjeg pozdrava?
Zoo vrt
Poštovani zahtevamo da ovlačćeno lice u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja dostavi tražiocima u zakonskom roku do 48h, s obzirom da se radi o zaštiti životne sredine i sumnji na krivično delo protiv životne sredine, informacije i fotokopiju tražene dokumentacije:
Da li hranite krokodile telima pasa. a) ako ne , čime tačno hranite krokodile , koliko krokodila - dostavite fotokopiju računa kojima ste platili hranu za krokodile ili otpremnica, ukoliko je ista nabavljena na taj način, za posmatrani period od 1.1.2006. do dana ekspedovanja tražene dokumentacije. b) ako je odgovor potvrdan , napišite tako. Koliki je ukupan broj karnivora u Zoo vrtu, Beograd.
Kolika je ukupna dnevna potrošnja hrane za ukupan broja karnivora u Zoo vrtu Beograd. Od koga i na koji način ste nabavljali hranu za sve karnivore koji žive u Zoo vrtu Beograd – dostavite fotokopiju dokumentacije za tu nabavku koja je obavljena u posmatranom periodu od 1.1.2006. do dana ekspedovanja tražene dokumentacije. Koliki je ukupan broj biljojeda u Zoo vrtu Beograd.
Od koga i na koji način nabavljate hranu za herbivore koji žive u Zoo vrtu Beograd- dostavite fotokopiju dokumentacije u vezi te nabavke u posmatranom periodu od 1.1.2006. do dana ekspedovanja tražene dokumentacije. Koliki je broja omnivora u Zoo vrtu Beograd. Od koga i na koji način ste nabavljali hranu za omnivore koji žive u Zoo vrtu Beograd, dostavite fotokopiju dokumentacije u vezi nabavke hrane za omnivore u posmatranom periodu od 1.1.2006. do dana ekspedovanja tražene dokumentacije
S poštovanjem, Društvo za zaštitu životinja»ZOV»,Snežana Tadić,Društvo za zaštitu životinja»SREĆKO»,Zvezdana Radojčić,Društvo za zaštitu životinja»NIŠ»,Jelena Kostić,Mreža nezavisnih aktivista za prava životinja u Srbiji, Centar za razvoj ekološke svesti»IZVOR»,Milan Đurić,Centar za Evropske Integracije i Regionalnu Inicijativu»CEIRI»/OIPA,Oliver Veličković, Društvo prijatelja životinja»Prijatelj»EPAR/OIPA,Slavica Mazak Bešlić kontakt adresa: 24000 Subotica,Matka Vukovića,9,tel/fax 024 559904, epar@yunord.net
Uprava za veterinu, Beograd,Veterinarska inspekcija- odeljenje Uprave za veterinu,
Predmet: Zahtev ovlašćenom licu u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja da dostavi tražiocima , na kontakt adresu koja je naznačena u ovom zahtevu - i u prijavi od 29.8.2007. u prilogu zahteva, informacije o postupanju područno nadležne rep.veterinarske inspekcije po prijavi koju vam dostavljamo u prilogu, dole , i to: 1. fotokopiju zapisnika sa lica mesta u Zoo vrtu u Beogradu. 2. fotokopiju dokumenata koji potvrdjuju preduzete mere od strane reubličke veterinarske inspekcije po službenoj dužnosti, i to : a) zahtev rep.veterinarske inspekcije za pokretanjem prekršajnog postupka protiv odgovornih lica Zoo vrta u Beogradu,
b) zahtev za pokretanjem krivičnog potupka protiv odgovornih lica Zoo vrta u Beogradu.Ako mere pod 2.a) i 2.b) nisu preduzete, neka nam ovlašćeno lice tako i odgovori, kao i zašto ove mere nisu preduzete.
Kontakt adresa: 24000
----- Original Message -----
From: Epar , To: kabinet@minpolj.sr.gov.yu, vetuprava@minpolj.sr.gov.yu /Sent:
Predmet : Prijava držanja divljih životinja u zarobljeništvu u objektu Zoološki vrst
Molimo Vas da nas ovlašćeno lice svake od institucija kojima smo se ovom prijavom sada obratili , na kontakt adresu, izvesti o merama preduzetim po službenoj dužnosti , u skladu s ovom prijavom .Kontakt adresa:24000
Nakon neprestanih prijava od strane gradjana i inostranih posetilaca beogradskog zooloskog vrta, nezavisni aktivisti za prava zivotinja/Beograd trazili su saradnju i pomoc od organizacija u Beogradu. Pomoc i saradnja su izostali.
Nezavisni aktivisti za prava zivotinja u Srbiji podrzani od internacionalnih organizacija i aktivista za prava zivotinja i Mreze za Prava Zivotinja/Srbija- obratili su se relevantnim institucijama i sluzbama RS i medijima ukazujuci na propuste u zoo vrtu koji su doveli do uzasnih poremecaja i opsteg loseg stanja zivotinja.
Nakon prijava gradskim vlastima i svim relevantnim institucijama i ustanovama, ukazivalo se na vazece zakone i propise (clan 269 KZRS, veterinarske propise i norme propisane od vladajucih instumenata) po kojima te relevantne institucije moraju da ispitaju zalbe na opste stanje zivotinja u beo zoo vrtu i ukoliko utvde da su zalbe punovazne moraju da postupe u skaldu sa vazecim zakoima i propisima RS.
Mediji su se ukljucili ali najcesce prativsi izjave uprave zoo vrta, pa iako su nezavisni aktivisti Srbije (podrzani od internacionalnih organizacija i aktivista za prava zivotinja i mreze za prava zivotinja/Srbija) bili ignorisani u novinskim i TV izdanjima, internet izdanja novina i TV izdanja bila su otvorena za komentare- tako se i neki glas u ime zivotinja cuo.
Insistiramo da budu sprovedeni zakoni i da Pravda bude zadovoljena a zivotinje da budu te o kojima je rec, i njihova prava da budu postovana pri odlukama o njihovoj sudbini te i sudbini zoo vrta
Nezavisni aktivisti srbije (podrzani od mreze za prava zivotinja/Srbija i internacionalnih organizacija i aktivista za prava zivotinja) predlazu javnu raspravu o sudbini zivotinja iz “ beo zoo vrta “ a da budu prisutni kao predstavnici i glas tih zivotinja o cijoj se sudbini raspravlja i kao nezavisno telo bez ikakvih profitabilnih i materijalnih dobiti- vec kao arbitar u “ deljenu karata sudbine “ (kada se vec vlast i uprava zoo vrta igraju Bogova) .
Pozivamo i sve postovaoce prava zivotinja da pozajme glas onima za koje mare a koji ne mogu da govore nas jezik, i da ucestvuju svojim bicem kao podrska nadanju tihzivotinja da ce jednoga dana biti oslobodjene iz tog zatvora u koji su bez ikakvog validnog razloga zatvorene.
Hvala! Nezavisni Aktivisti za Prava Zivotinja (podrzani od mreze za prava zivotinja/Srbija i internacionalnih organizacija i aktivista za prava zivotinja)
Bravenet Blog 
Blog Community
Get a Free Blog
Manage your Blog
bravenet.com